Jevreji u Vršcu

PROŠLOST JEVREJA U VRŠCU (PREMA KAZIVANJU STARIJIH SUGRAĐANA)

Pre 250 godina Jevreji nisu imali status građana sa prebivalištem, već su imali ograničena prava. U jednom protokolu sa sednice Gradskog odbora navedeno je sledeće: „Prva tačka: Jevreji koji žive u gradu sa sobom moraju radi legitimasanja da imaju „iskaznicu tolerancije“. Druga tačka: odnosi se na opštinsku organizaciju: Potrebno je izabrati dva člana odbora i dve starešine. Izbori se održavaju svake godine. Izabrani polažu u ruke jevrejskom komesaru zakletvu na vernost caru i vladi navedene zemlje. Treća tačka: Svaki oženjeni Jevrejin mora da plaća porez od 8 florina i 30 kruna.“ Ako porez ne bi platio na vreme, bio bi proteran.
„Iskaznica tolerancije“ predstavljala je svojevrsnu boravišnu dozvolu. U početku je u Vršcu živelo pedesetak Jevreja, bili su manjina bez prava; nisu imali svoje groblje, pa su svoje pokojnike zapregom morali da prevoze do Bele Crkve. To je bilo vrlo opasno, pošto su se u šumi koja se protezala celim putem skrivali razbojnici i razni sumnjivi likovi, pa se dešavalo da svi ožalošćeni, zajedno sa pokojnicima, ostanu bez bez ičega, pa i odeće.
Naposletku je 1799. godine rabin Gabriel Mozes dobio dozvolu da izvan grada podigne jevrejsko groblje. Svaka porodica je dobila po jedno grobno mesto na koje je postavila kamen, odnosno spomenik. Grobar je bio Samuel Hajm.

Jevreji 0001

Pre Drugog svetskog rata, populacija Jevreja je iznosila prema nekim izvorima 600, a prema drugim 800 duša. Jevreji su deportovani 1941. godine, sedamdesetih godina je njihovo groblje sravnjeno sa zemljom, pri čemu je jedan deo spomenika premešten na katoličko groblje.

Pre izvesnog vremena Vršac je posetila Eva Fišer Bauman, kći dr Leopolda Fišera, poslednjeg vršačkog rabina. Bila je razočarana što je sinagoga srušena. Prokomentarisala je: „Nisu je čak ni nacisti srušili, zašto su je srušili komunisti?“

VIĐENIJI JEVREJI U VRŠCU

Među poznatim vršačkim Jevrejima isticao se gospodin Kon, vlasnik hotela/restorana/kafane/bioskopa „Baroš“. Između ostalog, bio je u stalnom kontaktu sa članovima udruženja „Mohrenkopf“ (udruženje ljubitelja jedne vrste poslastice) koji su se okupljali kako u njegovom hotelu, tako i u njegovom domu.

Jevreji 0002

U kući na Svetosavskom trgu ordinirao je dr Maks Rozenberg. Bio je neženja, oniži i punačak. Često je govorio. „Ponosan sam što sam Jevrejin, jer da nisam ponosan, ne bih bio Jevrejin!“
Takođe na Svetosavskom trgu nalazila se i prodavnica tekstila u vlasništvu porodice Berg. Poznato je da je 1929. godine glava porodice priredila svom 13-godišnjem sinu, Endreu Bergu, proslavu Bar-Micve (slično krštenju). Endreova sestra, Lenka, smatrana je za pametnicu i već je sa 17 godina po gradu vozila svoj sopstveni auto, što je u to vreme u Vršcu smatrano senzacijom.
Trojica braće Berger bavila su se slikarstvom, dok je njihova sestra Sidi bila krojačica. Uživali su poštovanje i smatrani su profesionalcima u poslovima kojima su se bavili. Kalman i David Berger su često učestvovali u religioznim proslavama i povorkama. Sva su braća bila neženje, a sestra Sidi je takođe bila neudata.
Na uglu ulica Gavrila Principa i Dimitrija Tucovića živeo je bračni par Vesel. Gospođa Elza se oblačila vrlo elegantno. Vozila je auto Willis Knight. Posedovali su fabriku sirćeta u ulici Dimitrija Tucovića.
Aladar Mencer je među prvima savladao sve nove plesove, poput tanga, šimija, black-bottoma i fokstrota. Često se hvalisao: „Ja sam Alader Mencer, najbolji šimi–plesač!“ (Ich bin Aladär Menzer, der beste Schimi-Tänzer!“).
Porodica Vaserman je posedovala prodavnicu tekstila u Dvorskoj ulici. Pal Vaserman rodio se oko 1905. godine, i važio je za elegantnog i visokog gospodina.
Minja Balog i njegova sestra Magda su takođe bili viđeniji vršački Jevreji. Posle rata se Minja vratio iz zarobljeništva, u koje je dospeo zbog svojih veza sa komunistima.

Jevreji 0003

Sin rabina Leopolda Fišera, Erih Fišer je bio učenik gimnazije, posle koje je otišao u Švajcarsku na studije medicine.
„Berzi“ Holender je posedovao prodavnicu voća u Dvorskoj ulici. U podrumu je imao skladištene jabuke koje su bile namenjene za proizvodnju sirćeta. Berzi je ovekovečen na čuvenom triptihu Paje Jovanovića: na prvom detalju, na kojem je nekadašnja pijaca, stoji sa rukama ispruženim ispred punačkog trbuha.

Pored rumunske crkve živeo je dr Agular, po zanimanju advokat. Smatra se da je bio Jevrejin španskog porekla. On i njegova supruga su uživali veliku popularnost u Vršcu.
Jevreji 0004Pored navedene crkve, u prostorijama današnjeg Doma učenika, nalazila se prodavnica nameštaja čuvene porodice Apfelbaum. Poput mnogih Jevreja, porodica Apfelbaum je bila krštena.

Najbolji hotel u Vršcu pripadao je porodici Glikman. Oba brata, zajedno sa sestrom Sarom, radila su neumorno te su stoga i oni ostali neoženjeni. Hotel „Glikman“ je svojevremeno posedovao sobe, bife, baštenski restoran i balsku dvoranu sa binom. U sklopu hotela se nalazio i kazino, gde su mnogi nesmotreno gubili svoj novac na kartama.

Jevreji 0005U Sterijinoj ulici živele su porodice Adler i Singer jedna preko puta druge. Adlerovi su kupili Zajbertov mlin. Imali su sina, Pištu, i kći Ani, emancipovanu Jevrejku koja je između ostalog u javnosti pušila cigarete i eksperimentisala sa morfijumom. Braća Singer bavila su se advokaturom. Jedan od njih je imao prelepu ćerkicu koja je uvek bila odevena u belu haljinicu. Kasnije je umrla usled posledica jedne epidemije šarlaha. Drugi brat je nosio nadimak „Boy“ i šepurio se u belim jahaćim pantalonama i čizmama, sa monoklom i korbačem u ruci, iako ga niko nikada nije video na konju. Posedovao je predivnog ruskog hrta.
Advokat dr Đeri (Győri) je sa svojom porodicom živeo blizu stare pošte u ulici Feliksa Milekera. Imao je sina Pištu i kći Ani.
Aranka je bila supruga dr Stojadinovića koji je posedovao kuću na Svetosavskom trgu. Bila je Jevrejka poreklom iz Budimpešte, koja je rado ustupala svoj dom u Budimpešti svim Vrščanima koji su tamo putovali. Njena kći Babi se udala za hrvatskog oficira koji je poginuo u Drugom svetskom ratu, posle čega je dospela u psihijatrijsku bolnicu, gde je potom i umrla. Njen brat je dočekao duboku starost u Novom Sadu. Davao je časove matematike svim gimnazijalcima koji su imali loše ocene iz ovog predmeta, posle čega bi mahom svi ređali petice.
Takođe na Svetosavskom trgu, živela je udovica Frej, koja je pozdravljala prolaznike sa svog kibicfenstera.

Autor: Tamaš Fodor

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s